Компјутерске игрице

Компјутерске игрице

Родитељима је све што деца чине “на своју руку”, тј. што није учење за школу – губљење времена. Ретко када помисле да је гледање спорстких догађаја или читање новина, можда њихов лични губитак времена. Са друге стране, као што имате критеријуме за добре и лоше филмове или књиге, тако ни све компјутерске игре нису исте.

Јелена Холцер 

Разумевање разлика не само играчака већ и општих услова живота, окружења и повећане пажње родитеља данас, него пре неколико деценија услов је да нове играчке или игрице наше деце не одбацујемо олако, само зато што их не разумемо или нам нису блиске. Погрешно је и прихватање нових играчака, нових правила понашања, нових обичаја… само зато што су постали популарни у вршњачком окружењу или из неких других сличних, али погрешних разлога. Различита истраживања су доказала да компјутерске игре имају и позитиван и негативан утицај. Позитиван утицај се остварује ако су добро изабране тј. прилагоĎене узрасту детета и ако је контролисано време проведено пред рачунаром. Ови позитивни ефекти односе се на побољшано рефлексно памћење, развијенији смисао за иницијативу и логику, бољу концентрацију. Такође, могу утицати на побољшање моторних вештина и сналажење у простору, посебно код млаĎе деце. Зато, уместо олаког одбацивања или површног прихватања компјутерских игрица, размислите о могућим предностима и недостацима.

ПРЕДНОСТИ компјутерских игрица: Нови приступ учењу. Едукативне игрице нуде велики извор информација. Свако учење кроз игру је лакше и брже а оно научено се дуже се памти јер је део личног искуства за разлику од класичног седења над књигом. Играјући се, дете није ни свесно да учи. На жалост, веома је мали број активности које омогућавају овакав вид учења. Када крене у школу, учење кроз игру постаје готово сасвим заборављен начин учења. Савладавање основа компјутера. Игрице су основа компјутерске писмности а овај облик писмености је језик будућности. Већина данашњих великих познаваоца рачунара започела је упознавање са новим технологијама управо преко игрица, а нема дилеме да и ваше дете мора савладати компјутерску писменост.

Нова, “чаробна” искуства. Није много вероватно да ће се на путу до школе дете срести са витезом у шареном оклопу, или се борити са трансформерс чудовиштима или бити суперхерој НБА кошаркашке лиге, без обзира колико то жарко
жели. Компјутерске игрице омогућују детету улазак у различите улоге (принчеви, чаробњаци, звери, суперхероји…) и тако, многе дечје жеље могу бити лако остварене. Овај вид идентификације је далеко моћнији него када се чита књига (јер рачунар нуди визуелну слику), или када се гледа филм (дете сада активно учествује тј. његови покрети утичу на одреĎене активности које изводи лик из компјутерске игрице). Игрице дају осећај натприродних моћи и осећај важности који тако често недостаје нашој деци

Ослобађање од напетости. Деци су вентили за избацивање потиснутих емоција, наталожених збуњујућих искустава, или једноставног вишка енергије потребни колико и одраслима. Међутим, док одрасли, поред игре, познају и неке друге облике за каналисање напетости или стреса (медитације, мали ритуали, разговори са пријатељима, физичке вежбе….) за дете је игра често једини прихватљив вентил за превазилажење оваквих стања. Док играју игрице, деца уче да поштују правила и тако повећавају способност самодисциплине и аутономије. Учење енглеског језика. Већина родитеља предшколаца зна да у овом узрасту њихова деца нова знања упијају попут сунĎера. Тако, почетне основе енглеског језика, на пример, које дете усваја већ и гледањем страних цртаних филмова или коришћењем тастатуре при игрању компјутерских игрица представља велику олакшицу када буде почело свесно да учи страни језик.

НЕДОСТАЦИ компјутерских игрица: Здравље. Услед дуготрајног седења, могући су негативни утицаји на вид због оптерећења и напрезања очију а због опште телесне неактивности долази до слабљења тонуса мишића, смањене кондиције, кривљење кичме. Додуше, исте последице могуће су и услед дуготрајног гледања ТВ-а. Даље, мања потрошња калорија доводи до гојазности, слабе кондиције, опадања интересовања за спортске активности. Са друге стране, ни гледање филмова у биоскопу, или слушање опере неће нарочито утицати на трошење калорија. Агресивност. С обзиром да деца нису формиране личности, насилни садржаји заиста могу подстаћи њихову агресивност јер деца не могу да процене ефекте свог понашања. Гледајући своје родитеље, окружење, вршњаке – она се уче одређеном понашању. Када су у великој мери“филована” понашањем ликова из компјутерских игара, и ова понашања преносе на лични план, копирају, прихватају као сопствена. Али, да ли су компјутерске игрице опасније по количини насиља него цртани или акциони филмови или било који други садржаји којима су изложена деца? За разлику од игрица које су фиктивне, измишљене… остали садржаји, из других медија много имају већу моћ, јер су често стварни а тако и опаснији. На жалост, данашња култура је култура насиља (филмови, књиге, спотови…)од које је немогуће побећи или изоловати дете и било би површно сву кривицу бацити само на компјутерске игре. Уосталом, нису све игрице агресивне. Данас на тржишту постоје и оне које немају насилан садржај, које су, пре свега едукативне или забавне.
Неосетљивост на стварност. Агресивни садржаји из различитих медија могу формирати неосетљивост детета за стварно насиље или стварне, реалне догаĎаје из његове свакодневице. Овај недостатак компјутерских игрица се превазилази вашим, родитељским, активним учешћем при избору игара које нуде деци … Забранама одреĎених играчака или игрица ту забрањену игру чините још интересантнијом (принцип “забрањеног воћа”), али када уложите напор да усмерите дете ка њему примереним игрицама добијате вишеструке ефекте. Показали сте интересовање за његову тренутну фазу развоја, омогућили му да иде “у корак” са својим вршњацима, побољшали ваш меĎусобни однос… Одсуство маште. Играчу није остављен ни делић креативног домишљања. У одреĎеној игрици, он има своје задатке, боју косе и одећу, баш као што су и његови противници, препреке, жељене награде увек унапред одреĎене. Немогуће је направити било какав потез који није предвиĎен самом игром. Слично као и у цртаним филмовима, оно што је у једном кадру фатално, у другом као да се није ни догодило
Одсуство стварног саиграча. Уколико се ваше дете осећа усамљеним док игра неку компјутерску игрицу то је сигуран знак да му је она досадна, да није прилагоĎена његовим потребама и да је прави тренутак да му пронаĎете “стварно” друштво.
Деца која осим рачунара не желе никакво додатно друштво имају само субјективан доживљај да им је то довољно. Игре које захтевају више играча развијају социјализацију детета, уче га тимском раду, неопходности поштовања одреĎених правила, елементима као што су стратегија, срећа… а компјутерске игре то не подразумевају. Одсуство комуникације. За дете предшколског и основношколског узраста веома је битно да стекне основе вербалног изражавања које ће касније даље надограĎивати. С обзиром да једна игра врло често “вуче” у следећу, убрзо деца постају прави стручњаци у компјутерским терминима али невешти у обичној, свакодневној комуникацији. Захваљујући рачунарима, вербална комуникација се све више запоставља и слаби. Са друге стране, старија деца се могу упецати у “он-лине” комуникацију и игре. Будите максимално укључени и опрезни. Ове заједнице играча лако могу развити осећај припадности код детета. Неке игре траже формирање група или кланова тј. посебних тимова који се боре као екипа против других кланова. Научите га да његови онлине пријатељи можда нису оно што тврде да јесу, и колико је ризично давати личне податке на Интернету.
Заразност. Не постоји никакав документ који би одредио који стадијум играња компјутерских игрица се сматра претераним тј. зависничким. Ипак, када се дете једном “упеца” без обзира да ли истражује све нивое у једној игри, или “гута” игру за игром, биће тешко одвојити га од рачунара. Ако се не виĎа са пријатељима, избегава комуникацију и не прихвата ни један други начин провођења свог слободног времена, постоји основа за формирање зависности, или се она већ развила. МеĎутим, проблем није само у играма, већ у општем стању детета, његовој емотивној зрелости, осећању несигурности, неприхваћености или сл. У тинејџерским годинама и касније, стечена зависност од компјутерских игара је знак да ове особе имају одреĎене психолошке проблеме којима су игре послужиле само као окидач. Ипак, о проблему зависности се више говори него што он реално постоји као проблем. Наиме, код већине деце не ствара се зависност већ је то само једна фаза у њиховом развоју. Уосталом, да игрице изазивају зависност одавно би се знало, јер је до сада продато на милионе игара широм света.
Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: